Са потврђеним Правилима, обезбеђеним простором и средствима за наруџбу новина, у Свилајнцу је 10. Августа 1868. године свечано отворена Читаоница Друштва Омладине Ресавске, о чему су известиле многе тадашње новине. Читаоница је убрзо постала значајна друштвена и културно-образовна установа.
После дугогодишњег боравка у згради основне школе, Читаоница Омладине Ресавске је пресељена у једно одељење кафане „Стара читаоница“ која се налазила код, касније подигнутог споменика Мари Ресавкињи, а одатле у једну просторију хотела “Европа“ где је остала до првих година 20. века. Затим је била смештена у згради Гимназије док се није изградио Соколски дом који јој је пружио дуготрајније коначиште.
Читаоница Омладине Ресавске мења своје име 1905. године у Библиотека Омладине Ресавске, а три године касније, јуна 1908. Свечано слави 40-годишњицу свог оснивања и беспрекидног рада. У то време Библиотека је имала 3520 књига, разних збирки: палеонтолошку, етнографску, слика, писама, намештаја и 2878 динара готовине, као и акције Ресавске штедионице.
Прослава седамдесетогодишњице Библиотеке 1938, на којој је говорио чувени историчар, академик Владимир Ћоровић и прослава библиотечке славе Св. Ћирила и Методија 1940. године са колачаром Митом Исаковићем, велетрговцем и најстаријем чланом библиотеке, означили су крај једног раздобља у постојању библиотеке.
У време Другог светског рата Библиотека није радила, али се управа трудила да сачува имовину и фонд, који је тада обухватао више од 2500 књига. Већи део књига је сачуван у црквеној кући.
Први послератни председник Управног одбора био је Јован Ивко Драшкоци. Организовањем 80-годишњице свог постојања, у чијем свечаном делу је учествовао и књижевник Бранко Ћопић и оснивањем дечије библиотеке, Ресавска библиотека креће узлазмом линијом у свом стручном раду. Првог школованог књижничара Библиотека је добила 1957. Године. Са доласком још два школована књижничара обезбеђени су услови за стручан систематски библиотечки рад. Тако је 1965. године започет нови инвентар, обрада књига била је усаглашена са правилима за каталогизацију која су примењивана у свим југословенским библиотекама, формиран је азбучни и стручни каталог и уведен систем Универзалне децималне класификације.
Велики јубилеј, стогодишњицу, Ресавска библиотека прославља 1968. године. Посебан печат овој свечаности својим присуством и говором дао је академик Мирослав Пантић.
Преселивши се из зграде Радничког универзитета, некада званог Народни дом или Дом Стевана Синђелића, у бившу кућу трговца Мите Исаковића на Лазином тргу, Библиотека је 1986. године добила много већи и адекватан простор. Ова зграда је 2001. године проглашена за споменик културе.